1 2 3
PSIHOLOGIJA: FACEBOOK I LIČNOST – da li je na osnovu facebook profila moguće napraviti profil ličnosti

Ko se boji fejsa još?

Otkako su socijalne mreže ušle u široku upotrebu mnogo je članaka napisano na temu šta naša facebook strana govori o nama. Autori ovih članaka, kao i istraživači diljem sveta,  se manje-više slažu da se na osnovu facebook profila sa velikom tačnošću mogu utvrditi politička opredeljenost, seksualna orjentacija, religijska pripadnost ali i preferencije (sport, alkohol i marihuna, modni trendovi, muzički ukus, čitalački ukus…) te samim tim i što-šta saznati o životnom stilu i navikama osobe. Naravno, svima je jasno da je ono što objavimo prošlo našu, ličnu cenzuru ( odabrali smo slike, odlučili da nešto lajkujemo ili ne, brižljivo smislili komentar…), te je facebook uvek u službi self-prezentacije i dakako, u neku ruku bliži željenom – ja nego realnom-ja.

Iako je bilo nekih kontradiktornih rezultata, sve veći broj istraživanja novijeg datuma potvrđuje da se na osnovu nekih aktivnosti na facebooku sa velikom verovatnoćom može doneti zaključak o postojanju određenih osobina. Koje su to aktivnosti i koje su to osobine? Prema jednom od postojećih modela ličnosti, svaka ličnost se može opisati na osnovu 5 dimenzija ( faktora) :

Ekstroverzija – introverzija 

1Na jednom kraju ove dimenzije nalaze se osobe koje su ekstrovertne – društvene, otvorene, odlučne, aktivne, okrenute prema spolja – prema svetu i ljudima, vole uzbuđenja i ne smeta im da su u centru pažnje;

2Na drugom kraju su introvertne osobe  – stidljive, povučene, rezervisane, oklevaju pre nego što se odluče na akciju, okrenute ka sebi i svom unutrašnjem svetu,  sklone maštanju, vole rutinu i predvidljivost, kao i da vreme provode sami. Na facebook stranici  ekstroverti su, kao i u realnom životu, aktivniji: češće postavljaju fotografije i objavljuju status. Češće lajkuju i komentarišu.  Imaju više prijatelja i članovi su većeg broja grupa što je u skladu sa njihovom prirodom koja traži više stimulacije. Introverti, pak, u skladu sa svojom prirodom imaju manji broj prijatelja, ali sa njima ostvaruju intenzivnije veze. Takođe, sve su šanse da će se introverti naći u sobama za čatovanje, pričaonicama i forumima koje im omogućavaju da ostanu anonimni. U donošenju zaključka da li je osoba ekstrovertna ili introvertna može da pomogne i analiza slika. Tako profil slike na kojima se jasno vidi lice i slikane su iz blizine verovatnije upućuje na ekstroverta, dok je očekivano da će se introverti slikati iz daljine ili koristiti neki lik iz stripa, crtaća ili filma umesto svoje slike. Govor tela na slikama, a naročito na fotografijama koje su spontane i u društvu takođe može da “oda” ekstroverta ( opušteno držanje tela, centralno mesto za stolom, pogledi drugih usmerni ka njemu I sl.) dok introverti preferiraju “drugi plan” (sede negde sa strane, moguće prekrštenih ruku i nogu, povijene glave i tela koje nastoji da se “skupi”).

Neuroticizam – emocionalna stabilnost

3Neuroticizam (emocionalna labilnost) manifestuje se kao  osetljivost na stres, napetost, nesigurnost, zabrinutost, nervoza, promenljivo raspoloženje nasuprot emocionalnoj stabilnosti tj. staloženosti, samouverenosti, dobroj sposobnosti prilagođavanja. Osobe koje su emocionalno stabilne takođe su pretežno dobro raspoložene i teže podležu pritisku. Osobe koje na testu neuroticizma dobiju visok skor imaju manje razvijene socijalne veštine, te im facebook služi da zadovolje potrebe za pripadanjem, socijalnom podrškom i popularnošću. Iz tog razloga, tražeći odobravanje, oni stavljaju više fotografija (naročito svojih), imaju i veći broj fotografija po albumu, nastoje da na slikama izgledaju atraktivnije, a prema nekim istraživanjima imaju više selfi-fotografija.

Otvorenost – zatvorenost  za nova iskustva

4

Ova dimenzija odnosi se prevashodno na intelektualnu otvorenost. Tako su osobe koje su otvorene za nova iskustva – radoznale, otvorenog duha, umetničkih sklonosti, maštovite, kreativne, nezavisne u mišljenju, spremne da probaju nešto novo, dok su osobe zatvorene za nova iskustva – nemaštovite, konvencionalne, uskih interesovanja, neanalitične. U skladu sa svojom prirodom osobe otvorene za nova iskustva će se na  facebooku oglašavati na različite načine – kako svojim slikama tako i onim koji ukazuju na njihova interesovanja i aktivnosti u kojima su angažovani, video-klipovima koje prave sami pričajući svoju priču, a ponajviše porukama koje ostavljaju svojim prijateljima na zidu i deljenjem raznih materijala. Mogu biti vrlo vešti u korišćenju facebook alata. Analiza sadržaja može da pomogne u donošenju zaključka da li je neka osoba otvorena za nova iskustva, jer je verovatnije da će ove osobe pokazati širinu duha stavljajući različite sadržaje: novitete iz oblasti nauke, filma, muzike, komunikacija, mode, tehnike, medicine.

Kooperativnost – nekooperativnost

5 Dimenzija kooperativnost odnosi se na osobine kao što su spremnost da se pomogne, srdačnost, otovrenost za saradnju, sklonost pregovaranju, taktičnost, prijatnost.  Nekooperativne  osobe su svadljive, neprijatne, egocentrične, hladne, cinične, grube.

Na facebooku kooperatvne osobe prepoznaju se po tome što izbegavaju negativne komentare, taktične su i reaguju komentarima na one kojima je potrebna podrška. Pronalaze tople reči za druge. Iako ne postoji saglasnost u istraživanjima izgleda da ove osobe ipak dobijaju više lajkova i komentara za svoje profil slike, kao i da su češće tagovani na fotografijama. Sa druge strane, verovatno je da iz redova nekooperativnih  osoba dolaze oni za koje se ustalio izraz hejteri.

Savesnost- nesavesnost6Savesnost se manifestuje kao odgovornost, pouzdanost, disciplinovanost, marljivost, urednost, organizovanost i efiksanost u radu, a nesavesnost kao neodgovornost, bezbiržnost, neopreznost, neefikasnost, orjentisanost na uživanje, površnost.

Savesne osobe, shodno svojoj prirodi, pažljivo biraju sadržaje za facebook, a slike uredno organizuju po folderima. Često im slike služe za dokumentovanje nečega. Prema nekim autorima ove osobe facebook koriste ciljano, vrlo verovatno kao sredstvo za ostvarenje profesionalnih ambicija, te su veoma oprezni sa samoprezentacijom. Suprotno njima, nesavesni “ izabacuju” slike spontano,  bez nekog reda i organizacije, a za očekivati je da će se na njihovim stranama naći više “ kompromitujućeg” materijala.

Oprez: kada na osnovu navednih kriterijuma (broj prijatelja, broj lajkova, broj tagova, komentara, broj slika po albumu i dr.) hoćemo da donesemo zaključak o osobinama moramo da vodimo računa o godinama osobe kao i o dužini korišćenja facebooka. Tako se npr. prosečan broj prijatelja razlikuje u zavisnosti od toga da li je osoba adolescent ili je srednjovečna. Naravno, logično je i da se sa dužim korišćenjem facebook albumi, prijatelji i druge aktivnosti uvećavaju.

Autor: Jurić Jelica, diplomirani psiholog
(više o autoru na https://psihologijakazuje.wordpress.com/)

Oceni zanimanje
[Total: 4    Average: 5/5]

Vaša pitanja i Komentari